Uloga organizatora zdravstvene nege u zdravstvenoj zaštiti žena

Svetlana Nikolić

Univerzitet u Novom Sadu
Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata
Odeljenje ginekologije

UVOD

Zdravstvena nega u ginekologiji kao svoj primarni cilj i zadatak ima očuvanje i unapređenje zdravlja žene kroz vrlo kompleksan niz preventivno- promotivnih aktivnosti. Briga za zdravlje žene ne započinje njenim ulaskom u reproduktivni period, već znatno ranije kroz obezbeđivanje optimalnih uslova za neometan psihofizički rast i razvoj devojčice i kasnije adolescentkinje. Samo u slučaju da su ovi uslovi ispunjeni može se očekivati da žena u toku reproduktivnog perioda bude sposobna da odgovori jednoj od osnovnih uloga, tj. rađanju i brizi za potomstvo. Neophodno je naglasiti da žena mora biti ne samo fizički, već i psihički zrela za ulogu majke i da mora imati potpunu slobodu da odabere trenutak kada će se to dogoditi. Upravo iz navedenih razloga neophodno je preduzeti sve neophodne aktivnosti u cilju podizanja svesti žena o brizi o sopstvenom zdravlju, njegovom očuvanju i unapređenju i svega što mogu učiniti same za sebe, a prvenstveno se odnosi na redovne ginekološke kontrole. Posete ginekologu predstavljaju vrlo pogodnu priliku za zdravstveno- vaspitni rad, naročito kada su u pitanju vulnerabilne kategorije. Naravno, da ovo nije jedina prilika za promociju zdravlja, niti to treba da bude, budući da postoje naročito u današnjim uslovima mnogobrojni vidovi aktivnosti kojima je to moguće postići, ali pri tom imati na umu da su redovni pregledi najznačajniji.  Takođe treba imati u vidu da se radi o aspektima zdravlja koji duboko zadiru u intimu svake žene, i da su stoga vrlo delikatno područje te na sve načine treba odagnati strah i nelagodnost koji najčešće prate posete ginekologu. Srdačan odnos uz izgradnju poverenja su od izuzetnog značaja, i u tom slučaju u velikoj meri uslovljeni stavom lekara i medicinske sestre. Prvi kontakt sa ginekologom u velikoj meri determiniše kakav će stav mlada devojka i kasnije žena imati prema značaju redovnih pregleda tj. poseta i da li će ih možda zbog neprijatnog iskustva izbegavati i obraćati se samo onda kada već postoji evidentan problem.  Takođe treba napomenuti činjenicu da kada je reč o zdravlju žene, ne govorimo samo o pojedincu, već o zdravlju čitave porodice kao osnove društva.

Prethodno izneto treba razmatrati u korelaciji sa raspoloživim podacima o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite i samim tim procene zdravstvenog stanja stanovništva. Zdravlje žena predstavlja jedan od najznačajnijih indikatora koji se koriste u analizama ovog tipa  koji daje dragocene podatke o stepenu  razvijenosti zdravstvene zaštite na određenom prostoru, kroz sagledavanje pokazatelja morbiditeta i mortaliteta i uočavanje nedostataka koji se planiranjem adekvatnih aktivnosti mogu ukloniti ili svesti na prihvatljiv nivo. Kada je reč o spomenutim aktivnostima postoji nekoliko aspekata koje treba uzeti u razmatranje.

Nezaobilazan faktor u analizi i planiranju spomenutih aktivnosti svakako su neophodna finansijska sredstva za njihovu realizaciju. Ne treba zanemariti činjenicu da, nažalost, upravo ovaj momenat može biti uzrok ne baš ohrabrujućih rezultata koji se dobijaju analizom pokazatelja zdravstvenog stanja žena.

Poznata je činjenica da kada je u pitanju karcinom grlića materice zauzimamo jednu od nezavidnih vodećih pozicija u svetu. Ovo pitanje svakako zavređuje punu pažnju, naročito ako se uzme u obzir činjenica da se spomenuti oblik maligniteta dijagnostikuje sve češće kod žena do 35 godina starosti, dok se invazivni oblici karcinoma u velikom procentu otkrivaju u starosnoj grupi 40-45 godina. Karcinom dojke je drugi oblik maligniteta koji se odlikuje izrazito visokom stopom incidence i prevalence, i koji uz prethodno spomenut karcinom grlića materice predstavlja jedan od vodećih uzroka morbiditeta i mortaliteta u ženskoj populaciji.

Drugo pitanje koje se nameće, svakako se odnosi na uzroke ovako visoke incidence maligniteta kod žena. Jedno od objašnjenja bi svakako moglo biti u nedovoljno razvijenoj mreži zdravstvenih ustanova i nedostupnoj zdravstvenoj zaštiti, naročito na primarnom nivou. Nedovoljan broj ustanova koje bi se bavile ovim problemom, uz neadekvatan broj osposobljenih zdravstvenih radnika za planiranje i realizaciju preventivnih aktivnosti, svakako nisu zanemarljiv problem. Kad je reč o kadru koji bi posedovao zadovoljavajući nivo znanja i sposobnosti za realizaciju spomenutih aktivnosti,  nezaobilazno je pitanje visokog obrazovanja medicinskih sestara i njihove uloge. Ovo pitanje dobija na svom punom značaju u uslovima kada je uz vrlo ograničena sredstva i raspoložive resurse neophodno realizovati planirane aktivnosti uz očekivane zadovoljavajuće rezultate. Takođe, treba imati u vidu činjenicu da problem sa izdvojenim sredstvima iz državnog budžeta namenjenim za zdravstvenu zaštitu imaju i regioni na znatno višem stepenu privredne razvijenosti, nego što je naš, i stoga je pitanje racionalnog korišćenja  raspoloživih resursa od izuzetnog značaja. Uz pitanje pokazatelja kvaliteta zdravstvene zaštite, potreba za kadrom pomenutog profila postaje jasno definisana. Rezimirajući prethodno rečeno, jasno se nameće zaključak da bi  se uključivanjem sestrinskog kadra sa visokim obrazovanjem u sistem zdravstvene zaštite žena stvorili uslovi za postizanje željenih rezultata u realizaciji već spomenutih ciljeva. Kao prvo, kadar sa ovim stepenom obrazovanja je u potpunosti osposobljen za obavljanje preventivnih aktivnosti svih oblika, pri čemu lekarima ostaje znatno više prostora i vremena za bavljenje usko specijalizovanim problemima. Ovo je ujedno jedan od načina da se na racionalan način postignu željeni rezultati.

Kada je reč o malignitetima ženskog reproduktivnog sistema, prvenstveno karcinomima grlića materice, postavlja se pitanje skrining programa koji se primenjuju u cilju ranog otkrivanja jednog od vodećih uzroka morbiditeta i mortaliteta u ženskoj populaciji. Podaci SZO jasno govore da je incidenca karcinoma grlića materice znatno veća na područjima koja u okviru obaveznih vidova zdravstvene zaštite spomenute programe ne primenjuju, najčešće zbog nedostatka potrebnih finansijskih sredstava. Po podacima SZO skoro 83% karcinoma grlića materice dijagnostikuje se u zemljama Trećeg sveta i područjima koja se nalaze u tranziciji. Prethodno izloženo biće ilustrovano tabelom, koja daje podatke o broju obolelih žena od karcinoma grlića materice po kontinentima (WHO,2004.)

Tabela br.1 Broj obolelih žena od karcinoma grlića materice po kontinentima (WHO;2004.)

ZDRAVSTVENO-VASPITNI RAD I NJEGOV ZNAČAJ

Svakako da je jedan od osnovnih ciljeva spomenutih aktivnosti, u podizanju svesti žena o značaju očuvanja i unapređenja reproduktivnog zdravlja. Prilikom planiranja preventivno-promotivnih aktivnosti, prvi korak se svakako odnosi na sticanje elementarnih znanja iz oblasti reproduktivnog zdravlja. Način realizacije zdravstveno-vaspitnih aktivnosti, može biti raznolik i uslovljen je brojnim faktorima,  koji se odnose na: strukturu grupe kojoj je namenjena, raspoloživa sredstva, konkretnu temu, veštinu, kreativnost i sposobnost realizatora aktivnosti i sl. Bez obzira za koji vid delovanja se opredelimo, neophodno ga je isplanirati u skladu sa potrebama i postavljenim ciljem.

Sledeći segment u planiranju preventivno-promotivnih aktivnosti jeste konkretizacija ciljeva u skladu sa potrebama. U zavisnosti od grupe kojoj su namenjene, aktivnosti ovog tipa se realizuju na različite načine. Neadekvatna priprema u velikoj meri može umanjiti učinak zdravstveno-vaspitnog delovanja, te joj je neophodno posvetiti posebnu pažnju. Nakon odabira teme, a uzimajući u obzir prethodno rečeno, pristupa se odabiru metoda i tehnika za njihovu realizaciju. Spektar metoda i  sredstava zdravstveno-vaspitnog rada je raznolik i pruža mogućnost da se prikažu željeni sadržaji na način koji je primeren grupi kojoj je namenjen, i svakako u skladu sa temom koja se prezentuje. Sve spomenuto direktno implicira da se od realizatora očekuje prvenstveno, dobro poznavanje oblasti iz koje se izlažu odabrani sadržaji, uz istovremenu sposobnost da na adekvatan način te sadržaje prikaže  grupi kojoj su namenjeni. Da bi se spomenuti ciljevi postigli, neophodan je adekvatan nivo obrazovanja, o kome je već bilo reči.

Predavanja, tribine, kreativne radionice, "bazari zdravlja", najrazličitiji oblici štampanih formi zdravstveno-vaspitnih sredstava samo su neke od mogućnosti za poboljšanje stepena informisanosti i sticanja elelmentarnih znanja kada je reproduktivno zdravlje u pitanju. Jedan od najznačajnijih ciljeva koji se želi postići zdravstveno-vaspitnim radom jeste sticanje svesti o značaju redovnih ginekoloških kontrola, što je izneto u delu teksta koji sledi.

Svakako da je značaj redovnih ginekoloških kontrola od presudnog značaja i da se ne može zameniti nijednim drugim oblikom delovanja. Upravo ovde se nailazi na sledeći problem, a to je da se žene najčešće na ginekološki pregled javljaju kada već  postoji evidentan problem,što može u velikoj meri umanjiti učinak primenjenih terapijskih procedura. Ova činjenica je neosporna, i stoga je jedna od ključnih tačaka ka kojoj moraju  biti usmerene aktivnosti zdravstveno-vaspitnog karaktera. Neophodno je istaći da je svaka prilika pogodna za delovanje u ovom pravcu i da je stoga treba iskoristiti. Posete ginekološkoj ordinaciji su ,svakako idealna prilika za to ali ne i jedina, niti to treba da budu. Sem toga, u uslovima ekspanzivnog razvoja nauke i brojnih tehničkih dostignuća mogućnosti koje se otvaraju za realizaciju spomenutih aktivnosti su zaista brojne. Takođe bih spomenula da ovakav vid aktivnosti ,uz niz vrlo kreativnih rešenja, pruža ne samo mogućnost da se realizuju postavljeni ciljevi sa uspehom, već i da se tim delovanjem obuhvate široki slojevi stanovništva u kratkom vremenskom periodu. Ovaj podatak je značajan, jer je direktno povezan sa iznetim problemom vezanim za raspoloživa finansijska sredstva koja se koriste u ovu svrhu.

Zdravstveno-vaspitni rad treba započeti u najranijem uzrastu kroz aktivnosti koje će biti prilagođene grupi kojoj su namenjene. Njihova realizacija se odvija, ili bolje rečeno trebala bi, kroz niz školskih i vanškolskih aktivnosti. Kada je reproduktivno zdravlje u pitanju, treba imati u vidu činjenicu da je starosna granica stupanja u seksualne odnose sve niža, vrlo često u uzrastu mlađem od 14 godina. Ovo je više nego dovoljan razlog da se pitanju seksualnog vaspitanja mladih posveti posebna pažnja, imajući u vidu sve potencijalne posledice ranog  stupanja u seksualne odnose,i neretko promiskuitetnog ponašanja, pre svega neželjene trudnoće i seksualno transmisive infekcije. Prema raspoloživim podacima broj abortusa kod maloletnih devojaka godišnje iznosi i nekoliko hiljada, a najmlađa devojčica kod koje je izvršen prekid trudnoće bila je stara 12,5 godina.(3) Ovaj podatak jasno govori da je reč o problemu širokih razmera i da  njegovom rešavanju treba pristupiti uključivanjem ne samo zdravstvenih ustanova, već i šire društvene zajednice.

Mladi su u ovom uzrastu nedovoljno informisani kako o metodama zaštite, tako i o posledicama nezaštićenih seksualnih odnosa. Iz navedenog se jasno nameće zaključak u kom pravcu treba planirati zdravstveno-vaspitni rad. Pri tome, treba imati u vidu da je reč o kategoriji izuzetno mladih ljudi i da u radu sa njima treba biti vrlo pažljiv. Brojni strahovi, nedoumice su sastavni deo rane adolescencije što se može manifestovati na različite načine. Iz ovog razloga, vršnjačke edukacije predstavljaju, ponekad, vrlo pogodan način zdravstveno-vaspitnog delovanja. Osim toga, ukoliko bi se sadržaji vezani za seksualno vaspitanje uvrstili u obavezan nastavni plan i program, to bi dodatno doprinelo boljoj informisanosti adolescenata. Naravno, da i ovaj način rada zahteva adekvatno osposobljen kadar. Takođe, treba imati u vidu da savetovališta za mlade imaju izuzetno velik značaj. Ovim ustanovama treba posvetiti potrebnu pažnju i podsticati njihov razvoj, a naročito njihov multidisciplinaran pristup u radu.

U ostalim starosnim grupama zdravstveno-vaspitni rad se sprovodi u skladu sa konkretnim potrebama, pri čemu se takođe prilikom planiranja i konkretizovanja postavljenih ciljeva brižljivo biraju metode i tehnike koje će se primeniti. U ovom slučaju je od posebnog značaja obrazovna i starosna struktura ciljne grupe, aktuelni problemi i interesovanja. Sve ove činioce treba uzeti u obzir, kao što je već rečeno, prilikom planiranja preventivno-promotivnih aktivnosti.

ULOGA ORGANIZATORA ZDRAVSTVENE NEGE U SAVETOVALIŠTU ZA KONTRACEPCIJU

     U nameri da se na konkretnom primeru prikaže uloga i značaj organizatora zdravstvene nege u zdravstvenoj zaštiti žena, biće predstavljen koncept savetovališta za kontracepciju, koji bi u svoj tim uključio kadar ovog profila.

Pitanje zaštite od neželjene trudnoće datira od gotovo samih začetaka ljudske civilizacije, a brojni spisi svedoče o različitim metodama koje su se primenjivale u ovu svrhu. Ovaj problem nije izgubio na svojoj aktuelnosti ni u današnje vreme, naprotiv. Imajući u vidu prethodno izneto, o značaju očuvanja i unapređenja reproduktivnog zdravlja, jasno je da je ovo jedno od ključnih problema i da zahteva punu pažnju. Dostupni podaci govore da se po broju izvršenih abortusa  Srbija nalazi na drugom mestu u Evropi(4), odmah iza Rusije. Reč je cifri od oko 200.000 abortusa godišnje, od čega se 2/3 obavi u privatnim ustanovama usled čega se i postavlja pitanje validnosti podataka i smatra se da je realan broj znatno veći.(4). Da je broj izvršenih artificijelnih abortusa na našim prostorima u opadanju, govore sledeći podaci: na teritoriji Beograda 1990. godine izvršeno je 37.931 prekida trudnoće, dok je 2004. taj broj 10.577. Takođe je zanimljiv podatak, da na području centralne Srbije svaka 10.-a žena abortira,a na teritoriji Vojvodine svaka 13.-a. (4). Specifičnost naših prostora, kada su u pitanju artificijalni abortusi, jeste da se njima najčešće podvrgavaju udate žene sa jednim detetom(4), a ne kao što bi se očekivalo,mlade devojke . Analizirajući iznete podatke sasvim je opravdano postaviti pitanje uzroka ovako ,i dalje, visoke stope izvršenih abortusa.

Istraživanja rađena na našim prostorima  na ovu temu, donekle,  rasvetljavaju pozadinu problema. Prva stavka u tim razmatranjima je, svakako, pitanje (ne)upotrebe savremenih metoda kontracepcije. Istraživanja na ovu temu rađena na našim prostorima govore da  ovaj problem egzistira, i da mu je neophodno posvetiti pažnju. Analizirajući rezultate spomenutih istraživanja (3) došlo se do podataka koji bi mogli biti ključne odrednice u budućem koncipiranju savetovališta za kontracepciju.Nezanemarljiv broj ispitanih žena(3) očekuje prilikom dolaska u savetovalište od zaposlenog osoblja vreme koje će im se posvetiti, odnos poverenja i utisak da su saslušane i da će biti u prilici da dobiju odgovore na sva svoja pitanja i nedoumice. Takođe, se ističe problem neinformisanosti o benefitima savremenih metoda kontracepcije, i brojne predrasude koje postoje, naročito prema oralnoj hormonskoj kontarcepciji. No, spomenuto istraživanje ističe da i ispitani ginekolozi nisu u potpunosti usvojili savremene koncepte planiranja porodice. Na ispitanom uzorku ginekologa, 24.5% je imalo iskustvo sa dva indukovana abortusa (ili iskustvo partnerke), a 19.9% sa jednim. Gotovo trećina ispitanika (32.7%) kao najčešći i najduže korišten metod kontracepcije navodi coitus interruptus, jednu od najstarijih tradicionalnih metoda kontracepcije. Da i ginekolozima nisu strane predrasude kada je u pitanju OHKC, govore podaci da se ređe odlučuju da je preporuče mladim devojkama, kao i da ograničavaju period upotrebe izlažući na taj način žene riziku od neželjene trudnoće. Oprečna su i mišljenja po pitanju upotrebe IUS, iako je jasno da za određene grupe žena ovaj metod kontracepcije predstavlja idealno rešenje.(5)

Rezimirajući prethodno izloženo, postaje jasnija slika planiranja porodice na našim prostorima. Uz podatke o broju izvršenih abortusa godišnje više je nego opravdano postaviti pitanje, da li kod nas abortus predstavlja metod kontracepcije ili nužno zlo?(4) Takođe, se nameće činjenica o neophodnosti korigovanja dosadašnjeg načina i metoda planiranja porodice i usvajanja savremenih dostignuća na tom polju. U tom smislu, trebalo bi uzeti u razmatranje mogućnost prestruktuiranja dosadašnjeg koncepta savetovališta za kontracepciju, uz kadrovsko pojačanje, kako u kvantitativnom, tako i u kvalitativnom smislu. Uključivanjem organizatora zdravstvene nege u timove koji se bave pitanjem planiranja porodice otvaraju se mogućnosti za prevazilženje već spomeutih problema, neinformisanosti žena i predrasuda kao njihove posledice. Na ovaj način žene kojima je potrebna stručna pomoć u izboru najadekvatnijeg metoda zaštite od neželjene trudnoće  dobile bi potrebne i željene informacije, koje bi im omogućile da savladaju otpor i strah od upotrebe savremenih metoda kontracepcije i prihvate je kao način da zaštite sebe i sopstveno zdravlje. Adekvatno edukovan kadar sa visokim obrazovanjem, sa preciziranim ciljem i kreativnim pristupom u radu, u velikoj meri bi ostavio prostor ginekolozima da se bave specijalizovanim problemima, čime bi efekat sprovedenih aktivnosti i kvalitet pruženih usluga bio znatno veći, kao i zadovoljstvo pacijentkinja. Kroz razgovor u savetovalištu, uz dodatna pomoćna edukativna sredstva, žene bi bile u mogućnosti da podignu nivo prethodnih znanja iz ove oblasti, što bi ne samo odagnalo bezrazložne strahove i dileme, već bi u velikoj meri doprinelo njihovom samopouzdanju. Nije li pravo svake žene da odabere trenutak za rađanje deteta, ili da ga u krajnjem slučaju uopšte ne želi? Ovakav način edukacije širokih slojeva ženske populacije, stvorio bi mogućnost da se broj izvršenih abortusa svede na najmanju moguću meru, a samim tim i posledice prekida trudnoće.

Prethodno izloženim se ne iscrpljuju sve mogućnosti angažovanja organizatora zdravstvene nege u zdravstvenoj zaštiti žena, naprotiv. Spektar mogućnosti je izuzetno širok i uslovljen je, ne samo stepenom obrazovanja i dodatnih edukacija, već u određenoj meri i kreativnošću pojedinca u planiranju i realizaciji predviđenih aktivnosti. Ne treba prevideti činjenicu da kada je reč o zdravlju žene, ne govori se o pojedincu već o osnovi zdrave porodice i samim tim i celokupnog društva.

REFERENCE:

1. S.Nikolić „ Poremećaji mentrualnog ciklusa u studentskoj populaciji", Diplomski rad, Medicinski fakultet Novi Sad, jun 2008.
2. Đorđević,Istraživanje studentske populacije/http//www.arhiva.elitesecurity.org
3. K.Sedlecki, M.Rašević „ Ginekolozi i abortusno pitanje u Srbiji",Beograd,2007.
4. www. Ekapija.com/website/sr/page/8283
5. A.Mandić,V.Pantić"Vakcina kao novi vid prevencije HPV infekcije,prekanceroznih i kanceroznih lezija donjeg genitalnog trakta žena", Institut za onkologiju Vojvodine

Svetlana Nikolić, dipl. organizator zdravstvene nege